Poezija.
05.05.2010 22:17
Pozdravljam sve prisutne, kojih je za cudo Bozije trenutno troje online xD (ukljucujuci mene)
Evo, sam naziv teme sve govori...
Pisite ovdje vama najljepsu poeziju
Ja cu poceti sa mojim omiljenim pjesnikom Miroslavom Mikom Anticem i pjesnikinjom Vesnom Parun.
"Ja mislim da smo svi redom iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave kao jasike zelene...
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu..."
- Mika Antic
... u prvom postu Vesna
To be a rock and ... roll... of course...
17.05.2010 09:42
TEBI * * *
1.
Pa zbogom ! – Sad nismo već dvoje,
I zadnji put stežemo ruke;
Pa zbogom ! – Sad srce je slobodno tvoje . . .
Tek s drugim ga čekaju muke.
Ja znam da će porivi bola
Još jednom ovladati njime,
Kad dopre mu istina gola
I sazna za umrlog ime.
2.
Postoje ti zvuci što plamte,
Od oholog sveta skriveni –
Al oni se večito pamte:
Ko život su s dušom sliveni;
U njima sni minuli stoje,
Ko grob što sve zanavek prima;
Razume ih jedino dvoje,
I dvoje zadrhti pred njima !
3.
Za tren smo mi zajedno bili,
Šta večnost pred njime sad vredi !
Svu slast smo za tren taj mi pili,
I spalili poljubom jednim;
I zbogom ! – Ta ljubav je naša,
I zato bez žalosti beži:
Jer kraj nam se činio strašan,
Al susret bi bio još teži!
1832. (M. Sibinović)
Trenutak smo zajedno bili,
al` vecnost je nistavna pred njim!
U poljubac osecanja smo slili
i spalili poljupcem jednim.
Zbogom! Jer ljubismo kratko... Vidi više
cemu da tuga te steze?
Rastati se ne bese lako,
al` sastati se bilo bi teze!
To be a rock and ... roll... of course...
17.05.2010 20:00
hmmmmmmmmmm.....
Ja jesam odana, dusom iskidanom i jesam spajala, krajeve nespojivog.. al' blagodat silna, sve moje dove zahvale je pretekla sve boli moje, samo su sjena spram blaga dobra.. jer cudesno je blazenstvo i ljubav Tvoja za ovo srce prepuno kajanja sto od Tebe oprost, tako silno treba... *Vatra je u suncu, al...i zemlja je ta koja gori, oci se zaljube ali srce pati...
..."Neka sve izmedju mene i tebe bude lijepo uredjeno,i neka izmedju mene i ostatka svijeta ne bude nista osim pustinja." I LOVE ALLAH !
17.05.2010 20:05
**duša boli
kad srce stane
duša vrisne
tijelo zamre
iz duše krik se otme
molitva tiha na usnama
suze u očima
za snagu,za dušu
za život se moli
u tijelu stotine oluja
a tijelo mirno
neće da drhti
neće da otpor stvara
predaje se tijelo utvarama noći
a duša boli,jako boli
..."Neka sve izmedju mene i tebe bude lijepo uredjeno,i neka izmedju mene i ostatka svijeta ne bude nista osim pustinja." I LOVE ALLAH !
18.05.2010 21:01
Pesma o krvi
Postoje velike lokve krvi na svetu
Pa gde odlazi sva ta rasuta krv
da li je zemlja pije i od nje se opija
Neobično li pijančenje onda
i tako mudro… i tako jednoliko…
Ne zemlja se ne opija
ni zemlja se ne okreće naopako
ona urdeno gura svoje piljarske taljige
kiša… sneg…
grad… lepo vreme…
Nikad ona nije pijana
tek s vremena na vreme dozvoli sebi
poneki bedni mali vulkan
Okreće ona svoju loptu
sa drvećem… baštama… kućama
okreće ona i te velike lokve krvi
i sve žive stvari okreću se s njome
i krvare…
Ali zemlju
ni brige za to
okreće se ona i dalje
i sve žive stvari počinju da urlaju
A nju ni brige
već okreće se dalje
i ne prestaje da se okreće
i krv ne zaustvalja da teče…
Pa gde odlazi sva ta rasuta krv
krv ubica… krv rata…
krv bede…
i krv ljudi mučenih po zatvorima…
krv dece koju spokojno muče njihovi očevi i majke…
i krv ljudi kojima ona teče iz glave
po ludačkim ćelijama…
i krv zidara kad padnu sa krova…
i krv koja izbija i teče velikim lokvama
sa novorođenima… za decom novom…
Majka viče… dete plače…
krv teče… zemlja se okreće…
i zemlja ne prestaje da se okreće
I krv ne prestaje da teče
Kuda odlazi sva ta rasuta krv
krv isprebijanih… poniženih…
samoubica… streljanih… osuđenih…
i krv onih koji umiru tako… slučajno
Ulicom prolazi jedan živi stvor
sa telom punim krvi
i odjednom eto smrti
i sva krv njegova ističe
a drugi živi uklanjaju krv
i odnose telo
Ali tvrdoglava je krv
i onde gde je bila smrt
mnogo docnije još uvek je trag…
Usirena krv
rđa život rđa telo
Krv gruša kao mleko
kao mleko kad se pokvari
kad se okrene kao zemlja
kao zemlja kad se okreće
sa svojim mlekom… svojim kravama…
i svojim živima… i svojim mrtvima…
zemlja koja se okreće sa svojim drvećem…
živima… mrtvima…
zemlja koja se okrećesa svojim venčanjima…
sahranama…
školjkama…
vojskama…
zemlja koja se okreće i okreće
sa svojim potocima krvi…
*********
..ja sam najbolja odavnoo..hallo momak,jel se znamo??pricaj bajke deci mAloj kako zaeban si pravoo..
18.05.2010 21:04
Ta ljubav
Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k’o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k’o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K’o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas
..ja sam najbolja odavnoo..hallo momak,jel se znamo??pricaj bajke deci mAloj kako zaeban si pravoo..
06.06.2010 02:30
hmmmmmmmmm...
..."Neka sve izmedju mene i tebe bude lijepo uredjeno,i neka izmedju mene i ostatka svijeta ne bude nista osim pustinja." I LOVE ALLAH !
11.06.2010 20:24
Evo jedna od mog najdrazeg poeticara ^^
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u planini."
Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.
U noćima kao ova, bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.
Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.
Slušati noćas beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.
Nije važno što je moja ljubav ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.
To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.
Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.
Drugome, pripast će drugome. Kao prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.
I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.
Iako je to posljednji bol koju mi zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem.
23.06.2010 21:50
Oprosti
Nekad grabim rukama
sve što podsjeca na nekakvu akciju
U oklopu sam tijela pognut u stidu
i stalnom iskusenju
Nema osamljenosti gore od umisljenosti
nema imetka korisnijeg od razuma,
Vjera jeste i strpljivost i stid
kad cuvas jezik od necasna govora...
Rastace se memla pod mojim nogama
dok krocim vlazni stepenik zivota
Da l` nesto drugo osvjetljava put
ko svjetlo milosti sto dolazi od Njega...
Svijet ovaj i buduci dva su neprijatelja,
jedan naspram drugog dva puta razlicita...
Samo Bog zna me bolje neg' sto znam
samog sebe,
al' bolje znam sebe neg' sto me drugi
znaju.
Ucini me Bože boljim od onog sto drugi
o meni misle,
i oprosti mi ono što oni ne znaju!
Amerika je najgrandiozniji eksperiment koji je svijet ikad vidio, ali bojim se da neće biti uspješan. Amerika je greška, ogromna greška. Sigmund Frojd
ODGOVORI NA TEMU
Info
Prije svakog odgovaranja na temu prisjeti se pravila i piši jasno da te svako razumije.Postavljati teme i odgovarati na njih mogu samo članovi koji su ulogovani i registrovani. Ako već nisi član našeg sajta ne čekaj više i postani član, registruj se ovdje
